- Kurir

SUDBINA ME SPASLA OD SMRTI!

Bivši ukućanin Slaviša Lakić priča o smrti Zeke, Zorice i Elmira, druženju i budućnosti...

Dvadesetdevetogodišnji momak iz Prijedora Slaviša Lakić, jedan je od retkih ukućana ovogodišnjeg serijala "Velikog Brata" koji nije krenuo put Loznice te nesrećne večeri. Ekskluzivno za Kurir otkriva detalje vezane za kobno veče, ali i dane koji su usledili. Sudbina je htela da ostane živ, ali i da svoje najbolje prijatelje Zeku, Zoricu i Elmira isprati do večne kuće. Zatekli smo ga u domu Kuduzovića, gde od sahrane svog drugara provodi dane pokušavajući da rečima uteši neutešne roditelje. Bol i tuga su mu poslednjih nedelju dana jedini prijatelji, ali i pored toga, izašao nam je u susret te smo se osvrnuli na događaj koji će pamtiti dok je živ...

Gde si trenutno i kako se osećaš?

- U Bosni sam. Od sahrane, sve ovo vreme sam kod Elmirovih roditelja. Tuga je velika. Ne znam ni kada ću kući, ni kada ću videti svoje, jer želim da ispoštujem sve daće koje će davati Elmiru, pa se nadam da ću u neko dogledno vreme zagrliti majku.

Gde te je zatekla vest o Zekinoj, Elmirovoj i Zoričinoj smrti?

- U našem iznajmljenom stanu u Beogradu. Šok je neopisiv. Sećam se kao kroz maglu da sam plakao, vrištao, lupao sve po kući... Užas... Nisam gledao gde udaram, ali bol u duši, u telu, nije prestajala i ne znam kada će.

Obdukcijom je ustanovljeno da krivac za nesreću nije Elmirovo alkoholisano stanje. Ali, spekuliše se da nije smeo da seda za volan jer mu je vid bio veoma slab?

- Ma, to su gluposti! On jeste imao slabiji vid, ali to nikako nije moglo da prouzrokuje nesreću. Jer, dioptrija mu je bila 0,5, tako da ništa slabije nije video od ostalih. Video je super, samo mu noć nije odgovarala kao dan. Ljudi hoće pošto-poto da nekog okrive, ali krivca nema, sudbina je takva... Možemo danima pričati o tome i razrađivati razne teorije, ali sudbina je tako namestila.

Od koga je potekla ideja da gostujete po klubovima kao specijalni gosti i tako zaradite džeparac?

- O tome ništa ne znam. Nemam pojma da je takav dogovor uopšte postojao! Nisam pošao sa njima u Loznicu jer mi se nije išlo. Mislio sam: "Šta ću ja da se sad cimam do tamo!" Jednostavno, nije mi se dalo! Bio sam sav nikakav za putovanje. Ali, na primer, išao sam u Prijepolje isključivo jer su gosti kluba hteli da nas vide. Pri tom, za pojavljivanje tamo ni ja niti bilo ko od nas nije uzeo žutu banku. Najvažnije nam je bilo da nam bude lepo, da se fino provedemo, da se zezamo. A nigde nismo "gostovali" da bismo zarađivali i stojim iza toga! Sudbina je to... Ona je njih poslala u smrt, a mene je spasla...

Pošto si kod Elmirovih roditelja, da li je njihova bol bar malo minula?

- Ljudi su se kao malo vratili u normalu, ali nisu ni približno oni koje sam znao pre nesreće. Izgubljeni su, bol je prisutna jer dete ne može tako lako da se preboli.

Vas dvojica ste planirali da budete kumovi. Da li je moguće da se za tako kratko vreme toliko zbližite?

- Naravno! Brzo sam ga zgotivio, jer je bio takav. Njega su voleli svi koji su ga znali. Kada sam i ja napustio kuću, postali smo bukvalno nerazdvojni. Zajedno smo jeli, spavali, zajebavali se... i to sve jedan uz drugog. Ni ja nisam verovao da za kratko vreme može da se rodi jako prijateljstvo, ali desilo se... ali ono je, nažalost, prekratko trajalo. Zato mi je njegova smrt izuzetno teško pala...

Kako su se ljudi iz "Emoušna" ponašali u celom slučaju?

- Super! Ispali su fer! Ana je bila na sahranama...

Tebe nigde nisu spomenuli, sem da si bio na Elmirovom pogrebu?

- Bio sam na sve tri sahrane, a da l' će spominjati ili neće, manje je bitno. Na Elmirovoj sam nosio suzu, na Zoričinoj držao Suzanu, na Zekinoj bio uz Marinu... To je sada nebitno...

O čemu sada pričate kad se čujete sa ostalim ukućanima?

- Mnogi su još uvek u totalnom šoku, pa se slabo i čujemo. Na sahranama smo se videli, ali ništa nismo progovarali. Samo smo se ljubili i plakali. Rasplaču se oni, rasplačem se ja. Tuga je svakog od nas dotukla. Nikog ne zovem sa posebnim razlogom, sem da čujem kako su...

Da li si se nekada pokajao što si se prijavio za ovaj rijaliti šou, posebno posle nesreće?

- Ne! Jer, nikad se u životu ni za šta ne kajem. Ući u kuću od 17.000 ljudi je uspeh, a Elmiru je to bila životna želja... samo da uđe... Inače, da znamo gde nam je sudbina smestila kraj - tamo nikada ne bismo išli.

Deset godina si proveo u Danskoj. Nameravaš li tamo da se vratiš?

- Za sada ne znam ni kad ću u Prijedor, a kamoli dalje. Ništa ne znam... Kada vremenom dođem sebi, videću šta ću.

* 30.12.2007

POSLEDNJI SATI UKUĆANA „VB“

Vozi polako, put je klizav, rekla je nekoliko minuta pre nesreće Tanja Obradović Elmiru Kuduzoviću, koji je sletevši s puta u reku Vukodraž u smrt odveo i Zoricu Lazić i Stevana Zečevića

BEOGRAD - „Imali smo udes. Niko nije dobro. Ne znam kako sam ispao iz auta i izašao“, reči su kojima je Vladimir Sarić, jedini koji je preživeo stravičnu saobraćajnu nesreću kod obrenovačkog naselja Ušće u kojoj su preksinoć poginule zvezde „Velikog Brata“ Zorica Lazić (24), Elmir Kuduzović (26) i Stevan Zečević (24), vest o tragediji saopštio Zoranu Rajkoviću, gazdi lozničke diskoteke „Holivud“, u koju su posle snimanja „Male sestre“ krenuli ukućani ovog serijala.

- Bili su veoma srećni, jer su zapravo išli u goste kod Tanje Obradović (22), posle poseta svim gradovima iz kojih su ostali učesnici ovog serijala. Iz studija ih je ispratila Ana Mihajlovska, ali smo zbog saobraćajne gužve, umesto autoputem, krenuli preko Obrenovca - slomljen od bola priča za Kurir Zoran Rajković, gazda „Holivuda“, koji je drugim autom povezao Tanju Obradović i Jelenu Žeželj (20).

Njegovim autom trebalo je da ide i Zorica Lazić, ali je ona insistirala na tome da krene kolima Vladimira Sarića, u kome su bili Zeka i Elmir. Sela je na zadnje sedište sa Zekom.

- Vlada i ja smo se čuli i skrenuo sam mu pažnju da vozi polako jer je put klizav. Tanja je takođe zvala i molila Elmira da vozi pažljivo. U jednom trenutku u retrovizoru sam video da je Sarićev automobil stao. Pitali smo se zbog čega li su stali, a onda su nas, posle nekoliko minuta pretekli - priča Rajković.

Bilo je to desetak kilometara pre Ušća, a Elmir je, kako se čulo kasnije, zatražio od Vladimira da mu da da isproba „sitroen C4“. Put je bio klizav i, umesto da skrene u krivini, Elmir je produžio pravo i promašio most! Prema rečima očevidaca, auto se pri brzini od 150 kilometara na sat survao nizbrdo, preleteo reku Vukodraž, udario u susednu obalu, a onda se okrenuo i strmoglavio u vodu!

Nekoliko trenutaka kasnije Sarić je isplivao iz reke, a u pomoć mu je pritekao Nikola Negran, portir firme „Voćnjak“, koji je čuo njegovo zapomaganje: „Upomoć! Ljudi se dave u kolima!“ Negran je dao telefon Vladimiru i on je pozvao Rajkovića.

- Čuo sam jak udarac i lavež dva psa u voćnjaku i istrčao napolje. Okrvavljeni mladić trčao je prema meni i zapomagao. Pogledao sam u rečicu i video samo da iz vode vire točkovi od kola i da tamo nema drugih znakova života - priča za Kurir Negran.

On je odveo Sarića u portirsku kućicu, presvukao ga u trenerku i papuče i ogrnuo ga ćebetom.

- Imao je veliku rasekotinu na čelu. Bio je u šoku, ali mi je pomenuo da je pre samo godinu dana takođe imao tešku saobraćajku, zbog koje je čak pet dana bio u komi - priseća se Negran.

Ubrzo je kroz prozor portirnice ugledao komšiju policajca, koji se vraćao sa smene, i povikao mu da brzo pozove pomoć.

- Posle pola sata stigli su policija, vatrogasci i Hitna pomoć, koja, nažalost, nije imala kome da pomogne. Onim devojkama i mladiću iz „golfa“ policija nije dala da priđu bliže, valjda plašeći se njihovih reakcija, da, ne daj bože, sebi nešto u rastrojstvu ne urade - seća se Nikola.

Ubrzo posle Tanje i Jelene koje su kukale, na mesto nesreće došla je i voditeljka „Velikog brata“ Ana Mihajlovska, kojoj je pozlilo.

Za to vreme spasioci su pokušavali da izvuku auto, koji je iz reke izvađen sajlama, ali tek posle nekoliko pokušaja.

- Tek je to bila žalosna slika. Kola su bila sva spljeskana, jedva su vatrogasci sečenjem i pajserima otvorili vrata - objašnjava Nikola. i navodi da se meštani već dugo žale što je prelaz preko mosta neosvetljen i da je odavno obećano da će ta deonica prema Šapcu biti sređena.

- E, sad je za tri mlada života više nego kasno da se to ispravi - zaključuje Negran.